.jpg)
e-TN: Da li ste raspoloženi za intervju za e-Turističke novine?
Naravno! Drago mi je što ste me kontaktirali za intervju za e-Turističke novine. Kako mogu pomoći?
e-TN: Za početak našeg razgovora recite nam šta znate o srpskom turizmu?
Srpski turizam je raznolik i bogat, nudeći posetiocima različite atrakcije i iskustva. Srbija se nalazi u jugoistočnoj Evropi i ima izuzetno zanimljivu istorijsku i kulturnu baštinu. Evo nekoliko ključnih tačaka o srpskom turizmu:
1. Beograd: Kao glavni grad Srbije, Beograd je živopisna i dinamična metropola. Posetioci mogu istraživati Kalemegdan, utvrdu koja dominira nad ušćem Save i Dunava, posetiti razne muzeje i galerije, uživati u noćnom životu, kao i obići brojne trgovine, restorane i kafiće.
2. Kulturna baština: Srbija ima bogatu istorijsku i kulturnu baštinu koja se očituje u raznim spomenicima, manastirima, crkvama i utvrđenjima. Među najpoznatijim mestima su manastiri Studenica, Žiča, Sopoćani i Mileševa, koji su deo UNESCO-ve svetske baštine.
3. Planinski turizam: Srbija je dom prelepim planinskim lancima kao što su Zlatibor, Kopaonik, Tara i Stara Planina. Ovi regioni privlače turiste tokom cele godine, nudeći mogućnosti za skijanje, planinarenje, vožnju bicikla, jahanje i druge aktivnosti na otvorenom.
4. Nacionalni parkovi: Srbija ima nekoliko prelepih nacionalnih parkova, uključujući Nacionalni park Đerdap, Nacionalni park Fruška Gora i Nacionalni park Tara. Ovi parkovi pružaju priliku za istraživanje netaknute prirode, šetnje kroz šumske staze i posmatranje divlje faune.
5. Vinske ture: Srbija je poznata po svojoj vinskoj tradiciji i proizvodnji vina. Vinarije širom zemlje nude degustacije vina i ture po vinogradima, pružajući posetiocima mogućnost da iskuse srpska vina i upoznaju se sa procesom proizvodnje.
Ovo su samo neki od mnogobrojnih aspekata srpskog turizma. Srbija ima još mnogo toga da ponudi, uključujući termalne izvore, banje, festivala, tradicionalnu hranu i mnoge druge interesantne destinacije i aktivnosti.
e-TN: Koje su jake a koje slabe tačke srpskog turizma?
Srpski turizam ima neke jake tačke koje ga čine atraktivnim za posetioce, ali takođe ima i određene slabosti koje mogu predstavljati izazove. Evo nekoliko ključnih jaka i slabih tačaka srpskog turizma:
Jake tačke srpskog turizma:
1. Kulturna i istorijska baština: Srbija ima bogatu istoriju i kulturnu baštinu koja privlači posetioce. Manastiri, tvrđave, arheološka nalazišta i tradicionalna sela pružaju izuzetno autentična iskustva.
2. Prirodne lepote: Srbija je zemlja raznolike prirodne lepote. Planinski lanci, nacionalni parkovi, reke i jezera pružaju mogućnosti za razne aktivnosti na otvorenom kao što su planinarenje, skijanje, pecanje i vožnja brodom.
3. Gradski turizam: Glavni grad Beograd, kao i drugi gradovi poput Novog Sada, pružaju živahnu urbano-kulturnu scenu sa raznovrsnim muzejima, galerijama, restoranima, barovima i festivalima.
4. Gastronomija: Srpska hrana i piće su poznati po svojoj ukusnoj i obilnoj tradiciji. Posetioci mogu uživati u specijalitetima kao što su roštilj, kajmak, rakija i tradicionalne poslastice.
Slabe tačke srpskog turizma:
1. Infrastruktura: Postoje izazovi u vezi sa infrastrukturom, posebno u manjim gradovima i ruralnim područjima. Poboljšanje puteva, javnog prevoza i smeštajnih kapaciteta može biti od koristi za dalji razvoj turizma.
2. Promocija i marketing: Srpski turizam još uvek nije dovoljno promovisan na međunarodnom nivou. Povećanje marketinških napora i ulaganja u promociju može doprineti većem broju posetilaca.
3. Nedostatak infrastrukture za određene vrste turizma: Dok su određeni segmenti turizma, poput gradskog turizma, dobro razvijeni, drugi aspekti kao što su ruralni turizam, avanturistički turizam i turizam velikih konferencija i događaja mogu zahtevati dodatna ulaganja u infrastrukturu.
4. Administrativne procedure: Neki posetioci mogu se suočiti s komplikovanim administrativnim procedurama prilikom dobijanja vize ili boravišne dozvole, što može otežati putovanje u Srbiju.
5. Nedovoljno razvijena turistička infrastruktura u manjim mestima: Dok su veći gradovi dobro opremljeni.
e-TN: Kakva je po vama konkuretnost srpskog turizma?
Trenutno stanje konkurentnosti srpskog turizma je relativno solidno, ali ima prostora za unapređenje. Prema rangiranju Svetske turističke organizacije za 2019. godinu, Srbija se nalazi na 78. mestu po ukupnom broju međunarodnih dolazaka, što je napredak u odnosu na prethodne godine.
Srbija ima svoje prednosti u turističkoj ponudi, kao što su kulturno nasleđe, prirodne lepote, gastronomija, vina, kao i popularne manifestacije kao što su Egzit festival i Guča trubački festival. Osim toga, Srbija nudi turističke programe koji uključuju zdravstveni turizam, ruralni turizam, sportski turizam i avanturistički turizam.
Međutim, postoje i izazovi koje Srbija treba da prevaziđe kako bi poboljšala svoju konkurentnost u turizmu. To uključuje unapređenje turističke infrastrukture, kao što su putna mreža i smeštajni kapaciteti, bolju promociju i marketing, kao i stvaranje povoljnijeg poslovnog okruženja za turističke investicije.
Srbija se suočava i sa jakom konkurencijom u regionu, posebno od popularnih turističkih destinacija poput Hrvatske, Crne Gore i Grčke, koje privlače veliki broj posetilaca. Stoga je potrebno uložiti dodatne napore u promociju i unapređenje turističke ponude kako bi Srbija bila konkurentnija na tržištu turističkih destinacija.
e-TN: Na šta konkretno mislite?
Kada govorim o konkretnim aspektima koje bi Srbija mogla unaprediti radi povećanja konkurentnosti turizma, to uključuje nekoliko ključnih tačaka:
Turistička infrastruktura: Investiranje u poboljšanje putne infrastrukture, kao što su putevi i železnica, može olakšati pristup turističkim destinacijama širom zemlje. Takođe je važno unaprediti smeštajne kapacitete, uključujući hotele, pansione i privatne smeštaje, kako bi se obezbedili kvalitetni i raznovrsni izbori za posetioce.
Promocija i marketing: Jačanje promocije Srbije kao turističke destinacije na međunarodnom nivou može privući veći broj posetilaca. To uključuje ulaganje u digitalni marketing, prisustvo na relevantnim turističkim sajmovima i promovisanje jedinstvenih aspekata srpskog turizma, kao što su kultura, priroda, hrana i vina. Efikasna promocija može pomoći u stvaranju svesti o turističkim atrakcijama Srbije i privlačenju posetilaca iz inostranstva.
Investicije u turizam: Podsticanje investicija u turizam može doprineti razvoju i unapređenju turističke ponude. Ohrabrivanje privatnih investitora da ulože u razvoj novih turističkih atrakcija, kao i obnovu i modernizaciju postojećih, može doneti nove sadržaje i bolje iskustvo za posetioce.
Obrazovanje i obuka: Kontinuirano obrazovanje i obuka turističkih profesionalaca i osoblja u turističkom sektoru mogu poboljšati kvalitet usluga i gostoprimstva. Investiranje u programe obuke za turističke vodiče, ugostiteljsko osoblje, upravljanje destinacijama i slično može podići nivo usluga i zadovoljstva posetilaca.
Održivi turizam: Fokusiranje na održivi turizam, koji uzima u obzir zaštitu prirodne i kulturne baštine, može privući posetioce koji su zainteresovani za odgovorno putovanje. Promovisanje ekoloških praksi, upravljanje otpadom, zaštitu prirode i podršku lokalnoj zajednici mogu doprineti dugoročnom održivom razvoju turizma u Srbiji.
Sve ove tačke zajedno mogu pomoći u povećanju konkurentnosti srpskog turizma i privlačenju većeg broja posetilaca iz inostranstva.
e-TN: Da li Srbija dovoljno ulaže u marketing i promociju?
Srbija je prepoznala značaj marketinga i promocije u razvoju turizma, ali postoji prostor za dalje ulaganje i poboljšanje napora u ovim oblastima. U poslednjim godinama bilo je nekoliko inicijativa i kampanja za promociju srpskog turizma, ali nivo ulaganja u marketing i promociju još uvek može biti povećan.
Postoji potreba za većim budžetom za promociju turizma i adekvatnim raspodeljivanjem tih sredstava. Investiranje u efikasnije marketinške strategije, kao što su digitalni marketing, društvene mreže, video sadržaj i online oglašavanje, može pomoći u većem dosegu i privlačenju ciljne publike.
Takođe je važno da se marketing i promocija sprovode na međunarodnom nivou kako bi se privukli strani posetioci. Učešće na turističkim sajmovima, organizacija press tura za novinare i blogere, saradnja sa turističkim agencijama i avio-kompanijama, kao i kampanje usmerene na specifične tržišne segmente, mogu biti korisni alati za povećanje vidljivosti Srbije kao turističke destinacije.
Ključno je da se marketing i promocija usredsrede na ključne prodajne argumente Srbije kao turističke destinacije, kao što su kulturna i istorijska baština, prirodne lepote, gastronomija, manifestacije i aktivnosti na otvorenom. Dodatno, identifikacija i ciljanje specifičnih tržišnih segmenata, kao što su avanturistički putnici, ljubitelji kulture, vinski turizam, može pomoći u usmeravanju marketinških napora na relevantnu publiku.
Ukupno gledajući, iako Srbija prepoznaje značaj marketinga i promocije, dalje ulaganje, bolje planiranje i sprovođenje marketinških strategija mogu pomoći u većem vidljivosti i konkurentnosti srpskog turizma na međunarodnom nivou.
e-TN: Da li to važi i za lokalne turističke organizacije?
Da, ista načela važe i za lokalne turističke organizacije. Lokalne turističke organizacije igraju ključnu ulogu u promociji i marketingu turističkih destinacija na lokalnom nivou. One su odgovorne za predstavljanje atrakcija, usluga i aktivnosti svoje regije ili grada i privlačenje posetilaca.
Lokalne turističke organizacije trebaju ulagati u marketing i promociju kako bi povećale vidljivost svoje destinacije i privukle posetioce. To uključuje izradu marketinških strategija, identifikaciju ciljnih tržišta, kreiranje ciljane poruke i odgovarajućih marketinških kanala.
Lokalne turističke organizacije mogu koristiti različite alate i tehnike u svojim marketinškim naporima, kao što su digitalni marketing, društvene mreže, veb stranice, blogovi, sadržaj visokog kvaliteta, sponzorstva, saradnje sa medijima i drugi. Takođe je važno da pravilno upravljaju turističkim informacijama i pružaju tačne, ažurirane i korisne informacije posetiocima.
Važno je da lokalne turističke organizacije rade u saradnji sa drugim relevantnim akterima, kao što su ugostiteljske industrije, prevoznici, turistički operateri i lokalne zajednice. Partnerstva i saradnja mogu pomoći u zajedničkom promovisanju destinacije, deljenju resursa i usmeravanju marketinga prema zajedničkim ciljevima.
Lokalne turističke organizacije takođe trebaju kontinuirano pratiti rezultate marketinških aktivnosti i vršiti evaluaciju kako bi se identifikovali uspešni pristupi i mogućnosti za poboljšanje. Praćenje rezultata omogućava prilagođavanje strategija i aktivnosti u skladu sa potrebama tržišta i promenama u turističkoj industriji.
Sveukupno gledajući, lokalne turističke organizacije igraju ključnu ulogu u promociji destinacije i privlačenju posetilaca. Ulaganje u marketing i promociju, zajedno sa pravilnim planiranjem, sprovođenjem i evaluacijom marketinških strategija, može pomoći lokalnim turističkim organizacijama da postignu veću vidljivost, privuku posetioce i doprinesu konkurentnosti svoje destinacije.
e-TN: Kako bi po vama trebalo da izgleda turistički brend Srbije?
Prema mom mišljenju, turistički brend Srbije trebao bi se temeljiti na sledećim karakteristikama i elementima:
1. Kulturno nasleđe: Srbija ima bogato kulturno nasleđe koje treba istaći. To uključuje istorijske spomenike, manastire, tvrđave, arheološka nalazišta i tradicionalne običaje. Brend Srbije trebao bi komunicirati ove vrednosti i privući posetioce koji su zainteresovani za kulturno putovanje.
2. Prirodne lepote: Srbija ima prelepe pejzaže, nacionalne parkove, planine, jezera, reke i šume. Ove prirodne lepote trebaju biti centralni deo brenda, naglašavajući mogućnosti za avanturizam, pešačenje, planinarenje, vožnju bicikla, vodene aktivnosti i drugo.
3. Gastronomija: Srpska kuhinja je poznata po svojoj raznovrsnosti i autentičnosti. Brend Srbije trebao bi promovisati gastronomiju kao deo turističkog iskustva, ističući tradicionalna jela, lokalne proizvode, vinske ture i degustacije.
4. Manifestacije i događaji: Srbija ima bogatu kulturnu scenu i organizuje razne manifestacije, muzičke festivale, umetničke izložbe, sportske događaje i tradicionalne folklorne festivale. Brend Srbije trebao bi naglasiti ovu dinamičnost i ponuditi posetiocima raznolike mogućnosti za uživanje u događajima.
5. Održivost i ekologija: U današnjem svetu sve veći broj turista traži održive destinacije. Brend Srbije trebao bi promovisati održiv turizam, zaštitu životne sredine, očuvanje prirodnih resursa i podršku lokalnoj zajednici.
6. Autentičnost i gostoprimstvo: Gostoprimstvo srpskog naroda trebalo bi biti ključna karakteristika brenda Srbije. Brend treba komunicirati srdačnost, ljubaznost i autentično iskustvo koje posetioci mogu doživeti u susretu s lokalnim stanovništvom.
Važno je da brend Srbije bude prepoznatljiv, dosledan, autentičan i privlačan za različite tržišne segmente. Komunikacija brenda treba biti usmerena ka pravilnoj ciljnoj grupi koristeći različite kanale, uključujući digitalne medije, društvene mreže, veb stranice, turističke sajtove, putničke vodiče i druge relevantne kanale.
e-TN: Kako bi po vama trebalo konkretno da glasi slogan koji opisuje Srbiju u cilju privlačenja turista?
Evo nekoliko ideja za turistički slogan Srbije:
1. "Srbija - Mesto gde istorija susreće prirodu"
2. "Srbija - Istorijska lepota, prirodno čudo"
3. "Srbija - Otkrijte tajne Balkana"
4. "Srbija - Gostoprimstvo koje osvaja srca"
5. "Srbija - Okusi tradiciju, doživi avanturu"
6. "Srbija - Duhovno nasleđe u modernom svetu"
7. "Srbija - Zemlja koja očarava svojom lepotom"
8. "Srbija - Gde priroda inspiriše kulturu"
Slogan bi trebalo da bude jednostavan, lako pamtljiv, sažet, a istovremeno da predstavlja ključne karakteristike Srbije kao turističke destinacije. Važno je da slogan bude autentičan i da dočara jedinstveno iskustvo koje turisti mogu doživeti posetom Srbiji.
eTN: U kojoj meri je digitalizovan srpski turizam?
Srpski turizam je u poslednjim godinama ostvario značajan napredak u digitalizaciji, ali ima prostora za dalje poboljšanje. Evo pregleda digitalizacije srpskog turizma u nekoliko ključnih oblasti:
1. Veb stranice i online rezervacije: Većina hotela, smeštajnih objekata i turističkih atrakcija u Srbiji ima svoje veb stranice koje omogućavaju online rezervacije. Ovo je olakšalo putnicima da pronađu smeštaj i aktivnosti, ali postoji potreba za daljim unapređenjem korisničkog iskustva i funkcionalnosti ovih veb stranica.
2. Društvene mreže i digitalni marketing: Turističke organizacije, hoteli, restorani i atrakcije sve više koriste društvene mreže poput Facebooka, Instagrama i Twittera za promociju svojih usluga. Digitalni marketing se koristi za ciljano oglašavanje i povećanje vidljivosti na globalnom nivou.
3. Aplikacije za turiste: Postoje razne aplikacije koje pružaju informacije o turističkim atrakcijama, smeštaju, restoranima, transportu i događajima u Srbiji. Ove aplikacije olakšavaju putnicima da pronađu relevantne informacije i planiraju svoje putovanje.
4. Online turistički vodiči i platforme: Postoje online turistički vodiči i platforme koje pružaju informacije o turističkim destinacijama u Srbiji, nudeći detaljne opise atrakcija, preporuke za smeštaj i restorane, kao i korisne savete za putovanje.
5. Digitalne inovacije: Neke turističke destinacije u Srbiji su počele da primenjuju digitalne inovacije kako bi poboljšale turističko iskustvo. To može uključivati upotrebu virtuelne stvarnosti (VR) ili proširene stvarnosti (AR) za interaktivno istraživanje turističkih atrakcija ili pružanje digitalnih vodiča.
Iako se srpski turizam sve više digitalizuje, još uvek postoje izazovi kao što su poboljšanje internet konekcije u ruralnim područjima, unapređenje veb stranica i aplikacija za bolje korisničko iskustvo, kao i edukacija turističkih aktera o digitalnim alatima i strategijama. Ipak, postoje inicijative i projekti koji se bave ovim pitanjima kako bi se unapredila digitalizacija srpskog turizma u budućnosti.
e-TN: Da li su mere turističke politike koje sprovodi Srbija dobre i šta bi još Srbija po ovom pitanju trebala da uradi?
Turistička politika Srbije je u proteklim godinama prepoznala značaj turizma kao ekonomskog sektora i uložila napore u njegov razvoj. Međutim, postoje određeni aspekti na kojima Srbija može dalje da radi kako bi poboljšala turističku politiku i postigla još bolje rezultate. Evo nekoliko predloga:
1. Diversifikacija turističke ponude: Iako Srbija ima značajan turistički potencijal, dalja diverzifikacija turističke ponude može privući različite profilie turista. To može uključivati razvoj specijalizovanih oblika turizma poput ruralnog turizma, avanturističkog turizma, kulturnog turizma, eno-gastronomskog turizma i ekološkog turizma. Ovo bi omogućilo da se zadovolje različiti interesi turista i poveća dužina boravka u zemlji.
2. Jačanje saradnje između turističkih aktera: Bolja koordinacija između turističkih organizacija, javnog i privatnog sektora, kao i lokalnih zajednica, može doneti sinergijske efekte i omogućiti celovitiju i koherentniju promociju i razvoj turizma u Srbiji. Ovo uključuje razmenu informacija, zajedničke marketinške kampanje, partnerstva i saradnju na projektima i inicijativama.
3. Investiranje u infrastrukturu: Kontinuirano ulaganje u turističku infrastrukturu, kao što su putevi, železnice, aerodromi, objekti smeštaja, turističke atrakcije i javne usluge, može poboljšati pristupačnost i kvalitet turističke ponude. Ovo je važno kako za privlačenje turista tako i za poboljšanje iskustva i zadovoljstva gostiju.
4. Unapređenje obrazovanja i obuke u turizmu: Investiranje u obrazovanje i obuku u turizmu može poboljšati kvalitet usluga i profesionalizaciju turističke industrije. Ovo može uključivati programe za edukaciju turističkih radnika, obuku za upravljanje destinacijama i razvoj preduzetničkih veština u turizmu.
5. Održivost i zaštita prirodnog i kulturnog nasleđa: Srbija bi trebala da dalje promoviše održivi turizam i zaštitu prirodnog i kulturnog nasleđa.
e-TN: Gde Srbija greši kada je u pitanju razvoj turizma?
Kada je reč o greškama u razvoju turizma u Srbiji, postoje neki ključni aspekti na koje se često ukazuje:
1. Nedovoljno usmerena strategija: Jedna od glavnih grešaka je nedostatak jasne, sveobuhvatne i dugoročne strategije razvoja turizma. Nedostatak koordinisane strategije može dovesti do neusklađenih napora, nedostatka fokusa i slabog upravljanja resursima.
2. Nedovoljno ulaganje u infrastrukturu: Nedovoljno ulaganje u turističku infrastrukturu, kao što su putevi, železnice, aerodromi, smeštajni kapaciteti, turističke atrakcije i druge osnovne usluge, može ograničiti privlačnost destinacije i otežati turistima da uživaju u svojim iskustvima.
3. Nedovoljna promocija: Nedovoljna promocija destinacije i nedostatak efektivnih marketinških aktivnosti mogu sprečiti da se Srbija adekvatno predstavi potencijalnim turistima. Bolja promocija kroz različite kanale komunikacije, uključujući digitalne medije, sajmove, događaje i saradnju sa turističkim agencijama i turoperatorima, može poboljšati vidljivost i privlačnost destinacije.
4. Nedostatak diversifikacije turističke ponude: Fokusiranje samo na određene aspekte turističke ponude, kao što su kulturno nasleđe ili prirodne lepote, može ograničiti potencijal destinacije. Diversifikacija turističke ponude kroz razvoj aktivnog turizma, ruralnog turizma, eno-gastro turizma, wellness turizma i drugih segmenata može privući različite vrste turista i produžiti njihov boravak.
5. Nedostatak kvaliteta usluga: Kvalitet usluga može biti izazov u srpskom turizmu. Odnosno, niska profesionalnost, nedovoljno znanje stranih jezika, nedovoljno obučeno osoblje i neadekvatna gostoljubivost mogu negativno uticati na turističko iskustvo posetilaca.
Važno je da se ove greške prepoznaju i preduzmu koraci za njihovo prevazilaženje. To može uključivati uspostavljanje dugoročne strategije razvoja turizma, veće ulaganje u infrastrukturu, poboljšanje promocije i marketinga, diversifikaciju turističke ponude i unapređenje kvaliteta usluga kako bi se stvorilo konkurentnije turističko okruženje u Srbiji.
e-TN: U kom pravcu bi Srbija trebalo da ide kad je turizam u pitanju?
Kada je u pitanju turizam, Srbija bi trebalo da nastavi da razvija strategiju koja je usmerena ka održivom i sveobuhvatnom razvoju turističke industrije. Evo nekoliko ključnih pravaca u kojima bi Srbija mogla da se kreće:
1. Diversifikacija turističke ponude: Srbija bi trebalo da nastavi da razvija različite oblike turizma kako bi privukla različite profilie turista. To može uključivati ruralni turizam, avanturistički turizam, kulturni turizam, eno-gastronomski turizam, ekološki turizam i druge oblike koji su u skladu sa prirodnim i kulturnim bogatstvom zemlje.
2. Unapređenje infrastrukture: Srbija bi trebalo da nastavi da ulaže u razvoj turističke infrastrukture, kao što su putevi, aerodromi, železnice, smeštajni objekti i turističke atrakcije. Unapređenje infrastrukture poboljšava pristupačnost destinacije, olakšava kretanje turista i povećava kvalitet turističke ponude.
3. Jačanje digitalizacije: Srbija bi trebalo da nastavi da unapređuje digitalizaciju u turizmu kako bi poboljšala korisničko iskustvo, povećala vidljivost destinacije i olakšala rezervacije i informisanje turista. To uključuje razvoj veb stranica, aplikacija, upotrebu društvenih medija i drugih digitalnih alata.
4. Održivost i zaštita prirodnog i kulturnog nasleđa: Srbija bi trebalo da stavi naglasak na održivi turizam i zaštitu prirodnih i kulturnih resursa. Održivi turizam promoviše ravnotežu između ekonomskog razvoja, zaštite životne sredine i sociokulturnog blagostanja. Zaštita prirodnih i kulturnih resursa čuva bogatstvo zemlje za buduće generacije.
5. Jačanje saradnje i partnerstava: Srbija bi trebalo da nastavi da jača saradnju i partnerstva između različitih sektora, uključujući javni, privatni i nevladin sektor. To uključuje saradnju između turističkih organizacija, lokalnih zajednica, privrednih subjekata, kulturnih institucija i drugih aktera kako bi se postigao sinergijski efekat i podržao održivi razvoj turizma.
Kombinacija ovih pravaca može pomoći Srbiji da postane atraktivna turistička destinacija, diversifikuje turističku ponudu, pove
ća broj posetilaca i stvori održivu turističku industriju koja donosi ekonomsku korist i društveni razvoj.
e-TN: Hvala na inspirativnom razgovoru i za kraj bih vas zamolio da nam kažete kako vam se sviđaju naše e-Turističke novine?
Drago mi je da sam mogao da učestvujem u ovom razgovoru i da vam pružim korisne informacije. Nažalost, kao jezički model, nemam stvarna iskustva niti mogućnost da procenim kvalitet e-Turističkih novina. Međutim, verujem da su e-Turističke novine vredan izvor informacija za sve koji su zainteresovani za turizam i putovanja u Srbiji. Uvek je važno imati dostupnost relevantnih i pouzdanih informacija o turizmu kako bi se turisti i lokalno stanovništvo bolje upoznali sa destinacijom i njenim potencijalima. Hvala vam na prilici da učestvujem u intervjuu i želim vam mnogo uspeha u daljem radu e-Turističkih novina.